Poslovanje u Srbiji

01Pravni sistem i investicioni ambijent

Srbija ima kontinentalni pravni sistem. Kandidat je za članstvo u EU od marta 2012, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU primenjuje se od 1. septembra 2013, a pregovori o pristupanju otvoreni su 21. januara 2014. Prema podacima Evropske komisije, otvoreno je 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, a dva su privremeno zatvorena. Usklađivanje sa pravom EU oblikuje propise o privrednim društvima, konkurenciji, zaštiti podataka i finansijskim uslugama, ali Srbija nije država članica pa se direktive EU ne primenjuju neposredno. Na primer, direktiva EU o prenosu preduzeća ne primenjuje se u Srbiji.

Zakon o ulaganjima (Sl. glasnik RS 89/2015, 95/2018) daje stranim ulagačima isti položaj, prava i obaveze kao domaćim (član 7), štiti ulaganja od eksproprijacije osim u javnom interesu i uz naknadu (član 6) i garantuje slobodan transfer dividendi, naknada za prava intelektualne svojine, kamata i prihoda od prodaje udela nakon plaćanja poreza (član 9).

Glavni propisi sa kojima se ulagač susreće su:

• Zakon o privrednim društvima (36/2011 i kasnije izmene, poslednja 19/2025)
• Zakon o obligacionim odnosima
• Zakon o radu i Zakon o zapošljavanju stranaca
• Zakon o zaštiti konkurencije
• Zakon o planiranju i izgradnji
• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (87/2018)
• Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika (19/2025)

02Oblici poslovnog prisustva i registracija

Strani ulagač obično bira jedan od četiri oblika:

• Društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.): posebno pravno lice. Najniži osnovni kapital je 100 dinara, osim ako poseban zakon za određene delatnosti predviđa više (Zakon o privrednim društvima, član 145).
• Akcionarsko društvo (a.d.): posebno pravno lice sa najnižim osnovnim kapitalom od 3.000.000 dinara, osim ako poseban zakon predviđa više (član 293).
• Ogranak stranog društva: nema svojstvo pravnog lica. Nastupa u ime i za račun stranog društva, koje neograničeno odgovara za obaveze nastale u poslovanju ogranka (članovi 567 i 573).
• Predstavništvo: nema svojstvo pravnog lica. Može obavljati samo prethodne i pripremne radnje radi zaključenja poslova stranog društva i pravne poslove u vezi sa svojim tekućim poslovanjem (član 574).

Registraciju vodi Agencija za privredne registre (APR). Prijava za osnivanje privrednog društva podnosi se samo elektronski (Zakon o postupku registracije u APR, član 9). Registrator odlučuje u roku od pet radnih dana od prijema prijave (član 15), a promene registrovanih podataka prijavljuju se u roku od 15 dana (član 10), uključujući prenos udela u društvu. Ogranci i predstavništva takođe se registruju u APR (Zakon o privrednim društvima, članovi 569 i 577). Kada se društvo osniva elektronskim putem, podaci o stvarnom vlasniku upisuju se u Centralnu evidenciju u toku osnivanja. Kancelarija je ukazala da osnivanje društva u Srbiji i dalje podrazumeva formalnosti i rokove koji prevazilaze merilo predložene inicijative EU Inc.

03Preuzimanja: kupovina udela i akcija i kupovina imovine

Kod kupovine udela ili akcija kupac stiče udeo (u d.o.o.) ili akcije (u a.d.) i preuzima društvo sa svim obavezama. Udeli nisu hartije od vrednosti (Zakon o privrednim društvima, član 150), a njihov prenos je slobodan osim ako zakon ili osnivački akt drugačije određuju (član 160). Ostali članovi društva imaju pravo preče kupovine, osim ako je osnivačkim aktom isključeno (članovi 161 do 166). Ako ga niko ne iskoristi, prenosilac može da zaključi ugovor sa trećim licem u roku od 90 dana, pod uslovima koji nisu povoljniji od ponuđenih članovima (član 165). Promena članova se zatim registruje u APR.

Kod kupovine imovine kupac bira šta stiče, ali kancelarija ukazuje na deset pitanja. Lice koje stekne imovinsku celinu odgovara za dugove koji se na nju odnose solidarno sa dotadašnjim imaocem, do vrednosti aktive, a odredba ugovora koja to isključuje nema dejstvo prema poveriocima (Zakon o obligacionim odnosima, član 452). Tereti na imovini uglavnom ostaju. Za sticanje su potrebni pravni osnov i način sticanja, na primer upis u katastar nepokretnosti. Transakcija sa imovinom čija vrednost iznosi 30% ili više knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva zahteva odobrenje skupštine i može da otvori pravo otkupa akcija ili udela za članove koji su glasali protiv (Zakon o privrednim društvima, član 470). Direktiva EU o prenosu preduzeća se ne primenjuje, a i kupovina imovine može zahtevati odobrenje koncentracije.

Pravna dubinska analiza (due diligence) u oba slučaja obično obuhvata:

• pravo svojine na nepokretnostima i upisane terete
• korporativna odobrenja, pravo preče kupovine i klauzule o promeni kontrole
• dozvole, licence i saglasnosti sektorskih regulatora
• radnopravni, sudski i poreski rizik

04Kontrola koncentracija

Koncentracije ispituje Komisija za zaštitu konkurencije na osnovu Zakona o zaštiti konkurencije (Sl. glasnik RS 51/2009, 95/2013; tekst je dodirnut i propisom 35/2026). Prijava je obavezna ako je ispunjen jedan od uslova: (1) ukupan svetski prihod učesnika veći je od 100 miliona evra i najmanje jedan učesnik ima prihod u Srbiji veći od 10 miliona evra; ili (2) ukupan prihod najmanje dva učesnika u Srbiji veći je od 20 miliona evra i najmanje dva učesnika imaju prihod u Srbiji veći od po 1 milion evra (član 61). Računa se prihod iz prethodne obračunske godine. Obuhvaćene su i transakcije stranih društava, čak i kada meta nema prihod u Srbiji, a ponuda za preuzimanje prijavljuje se i ispod pragova.

Prijava se podnosi u roku od 15 dana od najranijeg od događaja: zaključenja ugovora, objavljivanja javne ponude ili sticanja kontrole, a može se podneti i ranije na osnovu pisma o namerama (član 63). Sprovođenje se prekida do rešenja Komisije (standstill, član 64). Komisija odlučuje u roku od mesec dana od potpune prijave, a ako ne odluči smatra se da je koncentracija odobrena (član 65). Vodič kancelarije navodi do četiri meseca za fazu II, takse od 0,03% ukupnog prihoda učesnika, najviše 25.000 evra u fazi I, i 0,07%, najviše 50.000 evra u fazi II, kao i skraćenu prijavu za jednostavne slučajeve. Sprovođenje bez odobrenja može dovesti do mere do 10% prihoda ostvarenog u Srbiji (član 68), iako je kancelarija kazne izrečene u praksi ocenila kao skromne.

Da biste proverili da li transakcija ispunjava pragove u Srbiji i u još četiri jurisdikcije Zapadnog Balkana, koristite alat kancelarije Merger Control in the Balkans.

05Radni odnosi i dozvole za rad stranaca

Prema Zakonu o radu (24/2005 i kasnije izmene, poslednja 109/2025) ugovor o radu zaključuje se u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad, a u suprotnom se smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme od prvog dana (član 32). Probni rad može trajati najduže šest meseci (član 36). Ugovor na određeno vreme zahteva objektivne razloge, a ugovori sa istim zaposlenim ne mogu ukupno trajati duže od 24 meseca, pri čemu se prekid kraći od 30 dana ne računa (član 37). Izuzeci su zamena odsutnog zaposlenog, projekat određenog trajanja, strani državljanin do isteka dozvole za rad i poslodavac upisan u registar manje od godinu dana (do 36 meseci). Puno radno vreme je 40 časova nedeljno, a prekovremeni rad ograničen je na osam časova nedeljno i 12 časova dnevno ukupno (članovi 51 i 53).

Poslodavac za otkaz mora imati opravdan razlog koji se odnosi na sposobnost ili ponašanje zaposlenog ili na tehnološke, ekonomske ili organizacione promene (član 179). Otkaz se daje rešenjem u pisanom obliku sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku (član 185). Otpremnina za tehnološki višak ne može biti niža od trećine zarade za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca (član 158).

Strani državljani su dužni da imaju jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad. Ona se primenjuje na osnovu Zakona o zapošljavanju stranaca od 1. februara 2024 (izmena 62/2023). Nacionalna služba za zapošljavanje procenjuje ispunjenost uslova u roku od 10 dana, a za redovno zapošljavanje test tržišta rada deo je zahteva. Radni odnos stranca prestaje prestankom važenja dozvole, a Vlada može odrediti kvote. Posebni slučajevi su upućena lica i premeštaj rukovodilaca i specijalista unutar društva, sa procenom do tri godine koja se može produžiti najviše za još tri.

06Nekretnine i građevinske dozvole

Strani ulagači mogu steći pravo svojine na nepokretnostima u Srbiji u skladu sa Ustavom i zakonom (Zakon o ulaganjima, član 7). Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa strana pravna i fizička lica stiču nepokretnosti pod uslovom uzajamnosti (članovi 82 i dalji). Kancelarija primećuje da se ovo ograničenje u praksi često zaobilazi kupovinom preko domaćeg privrednog društva. Na poslove sa nepokretnostima u Srbiji uvek se primenjuje srpsko pravo, a srpski sudovi imaju isključivu nadležnost za sporove o svojini i drugim stvarnim pravima na njima i o njihovom zakupu. Svojina se stiče upisom u katastar nepokretnosti.

Izgradnja je uređena Zakonom o planiranju i izgradnji (72/2009, više puta menjan, poslednja izmena 80/2026). Dozvole se izdaju kroz objedinjenu elektronsku proceduru koju sprovodi posebna služba nadležnog organa (članovi 8 i 8a). Glavni koraci su lokacijski uslovi (član 53a), građevinska dozvola (član 135), prijava radova i, nakon tehničkog pregleda, upotrebna dozvola (član 158). Zakon predviđa pet radnih dana za izdavanje lokacijskih uslova od pribavljanja svih potrebnih dokumenata, za građevinsku dozvolu od podnošenja zahteva i za upotrebnu dozvolu (članovi 8d i 158). Stvarni rokovi se često razlikuju, pa raspored treba rano proveriti sa organom.

Postojeće objekte treba proveriti u pogledu zakonitosti gradnje. Srbija ima poseban režim legalizacije bespravno izgrađenih objekata, o čemu je kancelarija pisala 2018.

07Osnove oporezivanja

Stope u nastavku proverene su 30. septembra 2026. prema prečišćenim tekstovima zakona objavljenih u Službenom glasniku (koje prenosi Paragraf Lex).

• Porez na dobit pravnih lica: 15% (Zakon o porezu na dobit pravnih lica, član 39).
• PDV: opšta stopa 20%, posebna stopa 10% za dobra i usluge navedene u zakonu (Zakon o porezu na dodatu vrednost, član 23).
• Porez po odbitku: 20% na dividende, autorske naknade, kamate, zakup i naknade za istraživanje tržišta, računovodstvene, revizorske, pravne i poslovne savete koje rezidentno pravno lice isplaćuje nerezidentnom pravnom licu, osim ako ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uredio. Stopa je 25% za autorske naknade, kamate, zakup i naknade za usluge primaocima iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom (član 40).
• Fizička lica: porez na prihode od kapitala, u koje spadaju i dividende, iznosi 15% (Zakon o porezu na dohodak građana, članovi 61 do 64).

Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja mogu sniziti stope poreza po odbitku, pa za svaku isplatu treba proveriti važeći ugovor. Poreski paket objavljen u Službenom glasniku 1. septembra 2026. (80/2026) menja zakone o porezu na dobit pravnih lica, PDV i porezu na dohodak građana. Navedene stope ostaju iste, a većina odredaba primenjuje se od 1. januara 2027. Deo o porezu na dobit uvodi pravila usklađena sa pravom EU, uključujući mere protiv premeštanja dobiti, i ukida pojedine postojeće podsticaje (videti poglavlje o podsticajima).

08Zaštita podataka o ličnosti

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik RS 87/2018) zamenio je zakon iz 2008. i usklađen je sa GDPR. Primenjuje se od avgusta 2019, devet meseci od stupanja na snagu (član 102). Odnosi se na rukovaoce i obrađivače sa sedištem u Srbiji, ali i na strane rukovaoce i obrađivače koji nude robu ili usluge licima u Srbiji ili prate njihove aktivnosti u Srbiji (član 3).

Pitanja koja su za stranu kompaniju najčešće važna:

• Strani rukovalac ili obrađivač na koga se zakon primenjuje mora u pisanom obliku odrediti predstavnika u Srbiji, osim u ograničenim slučajevima, kao što je povremena obrada sa niskim rizikom (član 44).
• Lice za zaštitu podataka o ličnosti obavezno je za organe vlasti i za subjekte čije osnovne aktivnosti podrazumevaju redovan i sistematski nadzor velikog broja lica ili obradu posebnih vrsta podataka u velikom obimu (član 56).
• O povredi podataka o ličnosti koja može proizvesti rizik obaveštava se Poverenik bez nepotrebnog odlaganja, a ako je moguće u roku od 72 časa (član 52).
• Prenos podataka o ličnosti van Srbije dozvoljen je samo pod uslovima iz glave zakona o prenosu (član 63 i dalji), koje je kancelarija sažela 2019.

09Stvarni vlasnici i sprečavanje pranja novca

Prema Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika (Sl. glasnik RS 19/2025, 51/2025, 60/2025), koji se primenjuje od 1. oktobra 2025, privredna društva (osim javnih akcionarskih društava), ogranci i predstavništva stranih društava, zadruge, udruženja, fondacije i ustanove dužni su da evidentiraju svoje stvarne vlasnike u APR (član 2). Stvarni vlasnik je fizičko lice koje posredno ili neposredno poseduje 25% ili više udela, akcija ili prava glasa, ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova ili posredno obezbeđuje sredstva i time bitno utiče na odluke, uz posebna pravila za trastove i fondacije (član 3).

• Podaci se evidentiraju u roku od 30 dana od nastanka osnova, zajedno sa dokumentima na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen (član 8). Kancelarija napominje da to uključuje kopiju pasoša ili lične karte stranca.
• Tačnost se proverava u roku od godinu dana od poslednjeg evidentiranja ili potvrde (član 9), a dokumenti se čuvaju deset godina (član 12).
• Postojeći subjekti morali su da se usklade do 30. novembra 2025, prema tumačenju kancelarije.
• Propuštanje evidentiranja je prekršaj sa novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara za društvo i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice (član 19). Namerno prikrivanje stvarnog vlasnika je krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina (član 18).

Obaveze sprečavanja pranja novca padaju uglavnom na obveznike iz Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (113/2017, poslednja izmena 19/2025): banke, menjače, osiguravače, brokersko-dilerska društva, revizore, računovođe, posrednike u prometu nepokretnosti, pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom, kao i advokate i javne beležnike kada pomažu, na primer, pri kupovini ili prodaji privrednog društva ili nepokretnosti. Trgovačko ili proizvodno društvo nije obveznik samo po sebi, ali treba da očekuje zahteve za upoznavanje stranke od svoje banke, advokata i javnih beležnika i mora moći da dokumentuje svoju vlasničku strukturu (član 4).

10Rešavanje sporova i izvršenje

Privredni sudovi sude u sporovima između domaćih i stranih privrednih subjekata, sporovima iz privrednog prava, sporovima o stranom ulaganju, stečaju i izvršenju iz svoje nadležnosti. Žalbe rešava Privredni apelacioni sud u Beogradu (Zakon o uređenju sudova, Sl. glasnik RS 10/2023, članovi 18 i 27).

Arbitraža je uređena Zakonom o arbitraži (46/2006), koji obuhvata unutrašnju i međunarodnu arbitražu. Stranke u međunarodnoj arbitraži mogu izabrati strano pravo. Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije, nadležna za međunarodne sporove, spojena je sa Stalnim izbranim sudom u jednu instituciju, Stalnu arbitražu pri Privrednoj komori Srbije, koja sada vodi domaće i međunarodne privredne sporove.

Strane arbitražne odluke: Srbija je stranka Njujorške konvencije, sukcesijom, uz rezerve reciprociteta, trgovinskih odnosa i neretroaktivnosti. Prema Zakonu o arbitraži strana arbitražna odluka ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke pošto je prizna nadležni sud, a o priznanju se može odlučivati i kao o prethodnom pitanju u izvršnom postupku (članovi 64 i 65).

Strane sudske odluke proizvode dejstvo tek kada ih prizna srpski sud. Podnosilac mora priložiti potvrdu o pravnosnažnosti odluke (član 87). Priznanje se odbija, između ostalog, ako tuženi nije mogao da učestvuje zbog nepravilnog dostavljanja, ako postoji isključiva nadležnost srpskog suda, ako je stvar već pravnosnažno rešena, ako je odluka suprotna osnovama pravnog poretka ili ako nema uzajamnosti, koja se pretpostavlja dok se suprotno ne dokaže (članovi 86 do 92 Zakona o rešavanju sukoba zakona).

11Podsticaji za ulaganja

Novčani podsticaji za direktna ulaganja u proizvodnju i servisne centre uređeni su uredbom Vlade (Sl. glasnik RS 1/2019, 39/2023, 43/2023), a sprovode se preko Razvojne agencije Srbije. Prema novinskom sažetku koji je Paragraf Lex preneo u julu 2025, proizvodni projekat mora obuhvatiti najmanje 500.000 evra opravdanih ulaganja i 50 novih stalnih zaposlenih u Beogradskom regionu, 400.000 evra i 40 zaposlenih u Vojvodini i 300.000 evra i 30 zaposlenih u ostalim delovima. Projekti servisnih centara zahtevaju najmanje 150.000 evra i 15 zaposlenih. Podrška može iznositi od 2.000 do 5.000 evra po novom zaposlenom i od 10% do 30% opravdanih troškova ulaganja, uz učešće korisnika od najmanje 25% opravdanih troškova iz izvora bez državne pomoći. Isključeni su sektori kao što su trgovina, saobraćaj, ugostiteljstvo, energetika i rudarstvo, a ulaganje i broj zaposlenih moraju se održati tri godine (mala i srednja društva) ili pet godina (velika društva).

Na poreskoj strani, kancelarija je u januaru 2025. opisala poreski kredit u iznosu od 30% sredstava uloženih u kvalifikovane startape. Poreske izmene iz 2026. (Sl. glasnik RS 80/2026) ukidaju niz podsticaja u porezu na dobit, uz prelaznu zaštitu poreskih obveznika koji su uslove ispunili do 31. decembra 2026. (član 50j prethodnog teksta) ili do 31. decembra 2027. (član 50a stav 1). Zato svaki plan koji se oslanja na poreski podsticaj treba proveriti prema prelaznim odredbama pre potpisivanja.