Poslovanje u Crnoj Gori

01Pravni okvir i put ka EU

Crna Gora je država građanskog prava. Privredni propisi se objavljuju u Službenom listu Crne Gore i usklađuju se sa pravom EU. Tri osnovna zakona promenjena su u poslednjih godinu dana: novi Zakon o privrednim društvima (primenjuje se od 1. januara 2026), novi Zakon o zaštiti konkurencije (na snazi od 2. aprila 2026) i novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti (primenjuje se od 19. marta 2027).

Crna Gora pregovara o članstvu u EU. Sva 33 pregovaračka poglavlja su otvorena. Do 14. jula 2026. privremeno su zatvorena 18 poglavlja, među njima konkurencija i carinska unija. Vlada namerava da završi pregovore do kraja 2026. i da uđe u EU 2028. godine. To su politički ciljevi, a ne obaveze EU. Ad hoc radna grupa za izradu ugovora o pristupanju radi od maja 2026.

Pojedini mehanizmi Zakona o privrednim društvima, kao što su evropsko društvo (SE), evropsko ekonomsko interesno udruženje (EEIG) i prekogranične reorganizacije, primenjivaće se tek nakon pristupanja.

02Oblici privrednih društava i registracija

Novi Zakon o privrednim društvima razdvaja režime društava sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) i akcionarskih društava (a.d.). Minimalni osnovni kapital iznosi 1 evro za d.o.o. i 25.000 evra za akcionarsko društvo. Društva se registruju u Centralnom registru privrednih subjekata (CRPS). Osnivački akti sada mogu da se potpišu i podnesu elektronski, ali nadležni organi mogu da zahtevaju lično prisustvo kada je potrebna dodatna provera.

U praksi se elektronski kanal trenutno oslanja na crnogorske kvalifikovane elektronske potpise, a otvaranje bankovnog računa je glavna praktična prepreka za strane osnivače, koji obično postupaju preko lokalnog advokata sa punomoćjem.

Društva registrovana pre 1. januara 2026. morala su da usklade unutrašnju organizaciju i osnivački akt sa novim zakonom u roku od tri meseca, odnosno do 31. marta 2026. Promene se upisuju u CRPS u kratkom zakonskom roku. Akcije sa višestrukim glasom više nisu dozvoljene.

03Sticanje i preuzimanja

Sticanje crnogorskih društava oblikuju Zakon o privrednim društvima i Zakon o zaštiti konkurencije. Zakon o privrednim društvima uvodi okvir za povezana društva, uz pretpostavku kontrole u određenim slučajevima, na primer kada jedno lice imenuje većinu članova organa upravljanja ili nadzora. Takođe detaljnije uređuje poslove sa imovinom značajne vrednosti i menja pravila o sticanju i otuđenju sopstvenih akcija.

Manjinski akcionari sa određenim minimalnim učešćem u određenim situacijama mogu da traže nezavisnu procenu koju određuje sud. Vrednost nenovčanih uloga mora ponovo da se proceni ako se okolnosti promene pre unosa uloga.

Obezbeđenje je redovan deo finansiranja akvizicija. Prema našoj analizi iz 2019. godine, crnogorsko pravo poznaje fiducijarni prenos prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima radi obezbeđenja potraživanja. Ugovor mora biti u pisanoj formi, za nepokretnosti overen kod notara, i upisan kod Uprave za nekretnine u roku od osam dana od zaključenja, inače je ništav. Notarski overen ugovor je izvršna isprava.

Da li transakcija zahteva odobrenje koncentracije obično je prvo pitanje i može biti presudno za vremenski okvir. Pogledajte sledeće poglavlje.

04Kontrola koncentracija

Koncentracije ocenjuje Agencija za zaštitu konkurencije Crne Gore (Podgorica). Novi Zakon o zaštiti konkurencije usvojen je 25. marta 2026, a na snazi je od 2. aprila 2026. Obuhvaćene su i transakcije stranih društava, čak i kada meta nema prodaju u Crnoj Gori, jer prag može da ispuni samo sticalac.

• Rok: od 2. aprila 2026. nema zakonskog roka za prijavu (ranije 15 dana). Sprovođenje je zabranjeno do odobrenja.
• Faza I: 30 kalendarskih dana, računato od potvrde o potpunosti. Zakon ne određuje rok za izdavanje te potvrde.
• Faza II: do četiri meseca. Taksa za fazu I: 15.000 evra (oba podatka iz jednog izvora).
• Skraćeni postupak: uglavnom dostupan kada nema značajnog horizontalnog preklapanja ni vertikalne veze u Crnoj Gori.

Sprovođenje transakcije pre odobrenja se kažnjava. Analiza DRG navodi kazne do 10% svetskog prihoda, dok druga advokatska kancelarija navodi ograničenje od 1% ako je koncentracija na kraju odobrena; tekst zakona se proverava. Godine 2024. telekomunikacionom društvu izrečena je kazna od skoro milion evra zbog sprovođenja transakcije pre odobrenja.

05Radni odnosi i radne dozvole za strance

Radne odnose uređuje Zakon o radu. Skupština je usvojila izmene 7. aprila 2026, na snazi od 23. aprila 2026, radi usklađivanja sa Direktivom EU o transparentnosti zarada. Poslodavci moraju da navedu početnu zaradu ili raspon u oglasima za posao, mogu određene odluke o pravima zaposlenih da dostave elektronskom poštom, a poslodavci sa više od 100 zaposlenih imaju obavezu periodičnog izveštavanja o zaradama. Izmene uvode i pravo na očinsko odsustvo i prebacuju teret dokazivanja na poslodavca u sporovima o diskriminaciji u zaradi.

Boravak i rad stranaca uređuje Zakon o strancima. Izmene su stupile na snagu 17. januara 2026. Predviđaju elektronsko podnošenje zahteva, širi spisak svrha vize D i objedinjenu dozvolu za privremeni boravak i rad, uz posebna pravila za IT i zdravstvo. Uslovi za boravak po osnovu nepokretnosti ili vlasništva nad društvom pooštreni su 2025. i 2026. godine, a izvori navode različite iznose, pa važeće pragove treba potvrditi pre planiranja.

06Nekretnine

Strana fizička i pravna lica mogu da kupuju stanove, kuće, poslovni prostor i građevinsko zemljište pod istim uslovima kao crnogorski državljani. Sticanje poljoprivrednog zemljišta od strane stranaca je ograničeno, a investitori često koriste crnogorsko društvo za držanje nepokretnosti tamo gde ograničenja važe.

Svojina se stiče tek upisom u Katastar nepokretnosti, a ne potpisivanjem ugovora o kupoprodaji. Na kupovinu u prometu postojećih nepokretnosti plaća se progresivan porez na promet nepokretnosti na tržišnu vrednost: 3% do 150.000 evra, zatim 5% do 500.000 evra i 6% preko toga, prema vodiču jedne advokatske kancelarije. Prva kupovina od investitora podleže PDV-u umesto porezu na promet.

Srodan instrument finansiranja je fiducijarni prenos prava svojine na nepokretnostima. Zahteva notarski overen ugovor upisan u katastar, a strane ga moraju prijaviti i Upravi za nekretnine u roku od osam dana.

07Osnove oporezivanja

Porez na dobit pravnih lica je progresivan: 9% na oporezivu dobit do 100.000 evra; 9.000 evra plus 12% na deo između 100.000 i 1.500.000 evra; i 177.000 evra plus 15% na deo preko 1.500.000 evra. To sledi prečišćenom tekstu Zakona o porezu na dobit pravnih lica koji objavljuje Vlada Crne Gore (do Službenog lista CG 88/2024), a isto navodi i pregled PwC pregledan 7. avgusta 2026.

Porez po odbitku od 15% primenjuje se na dividende i na kamate, autorske naknade, kapitalne dobitke, zakup i određene usluge koje se isplaćuju nerezidentima. Iznosi 30% za primaoce iz određenih teritorija sa niskim oporezivanjem ili bez razmene podataka. Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja mogu da promene rezultat.

Opšta stopa PDV je 21%. Snižene stope od 15% i 7% primenjuju se na navedena dobra i usluge, a izvoz je oslobođen uz pravo na odbitak (nulta stopa). Porez na dohodak fizičkih lica i doprinosi nisu obuhvaćeni ovim pregledom.

08Zaštita podataka o ličnosti

Crna Gora je zamenila zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 2008. novim zakonom koji se blisko oslanja na GDPR. Usvojen je 4. septembra 2026, objavljen u Službenom listu Crne Gore br. 133/2026 od 11. septembra 2026, stupio je na snagu 19. septembra 2026, a primenjuje se od 19. marta 2027. Ostali crnogorski zakoni koji dotiču podatke o ličnosti treba da se usklade do 1. decembra 2026.

• Primenjuje se i na organizacije van Crne Gore koje nude robu ili usluge licima u Crnoj Gori ili prate njihovo ponašanje, a može biti potreban pisani zastupnik u Crnoj Gori.
• Povrede se prijavljuju nadzornom organu u roku od 72 sata.
• Upravne kazne dostižu do 2 miliona evra ili 4% svetskog prometa za najteže povrede.
• Standardne ugovorne klauzule EU nisu dostupne kao instrument prenosa do pristupanja Crne Gore EU, pa su potrebni drugi mehanizmi prenosa.

Privredna društva sa Zapadnog Balkana koja imaju klijente u EU mogu spadati i u domašaj Akta EU o podacima (EU Data Act), kako objašnjavamo u našem vodiču.

09Sporovi i izvršenje

Notarski overen ugovor, na primer o fiducijarnom prenosu prava svojine, izvršna je isprava prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, pa poverilac može da traži izvršenje bez prethodne sudske presude. Viši sud u Bijelom Polju zauzeo je stav da tužilac koji ima takvu ispravu nema pravni interes da tuži radi pribavljanja novog izvršnog naslova.

Postoje i ograničenja. Ako dužnik odbije da preda opterećenu stvar kada su ispunjeni svi uslovi, poverilac ne može da je oduzme, već mora da podnese tužbu za predaju. Kod takvog obezbeđenja poverilac može da proda stvar po ceni koju odredi veštak ili da je zadrži po toj ceni, nakon obaveštenja dužnika i isteka osam dana.

Crna Gora je strana ugovornica Njujorške konvencije iz 1958. o stranim arbitražnim odlukama, po osnovu sukcesije. Da li je konkretna strana odluka izvršiva zavisi od rezervi koje je Crna Gora uložila i od činjenica slučaja.

10Kako DRG radi u Crnoj Gori

DRG ima korespondentsku kancelariju u Podgorici, uspostavljenu kroz saradnju sa advokatskom kancelarijom Danilo Radulović advokat. Rukovodilac kancelarije, g. Radulović, advokat je specijalizovan za privredno i poslovno pravo. G. Radulović je nezavisni advokat u Podgorici koji sarađuje sa DRG u skladu sa važećim pravilima Advokatske komore.

Prema stranici naše kancelarije, podgorička kancelarija ima četiri advokata i saradnika koji rade na predmetima na licu mesta i oslanja se na kapacitete i iskustvo glavne kancelarije u Beogradu, kako bi se i složeni projekti u Crnoj Gori mogli okončati.

Podgoričku kancelariju smo najavili u novembru 2019. godine. Kontakt: montenegro@doklestic.law. Chambers Europe 2026 rangira DRG u Crnoj Gori u oblasti privrednog prava.