Poslovanje u Bosni i Hercegovini

01Pravni okvir i put ka EU

Bosna i Hercegovina (BiH) se sastoji od dva entiteta, Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republike Srpske (RS), i Brčko Distrikta. Pravo o privrednim društvima, registraciji, radu, svojini i direktnim porezima uglavnom se donosi na nivou entiteta, pa primenljivo pravo zavisi od toga gde društvo ima sedište ili gde se nalazi imovina. Indirektno oporezivanje (PDV i carine) i kontrola koncentracija uređeni su na državnom nivou. Valuta je konvertibilna marka (KM), vezana za evro.

Pravni okvir za strana ulaganja ne pravi razliku između domaćih i stranih investitora: strani investitor koji osniva društvo ili učestvuje u osnivanju ima ista prava, obaveze i status kao domaći.

BiH je kandidat za članstvo u EU od decembra 2022. Evropski savet je 21. marta 2024. odlučio da otvori pristupne pregovore kada se postigne neophodan stepen ispunjenosti kriterijuma za članstvo. Evropska komisija je u novembru 2025. odobrila Reformsku agendu BiH. Na dan 31. marta 2026. pregovori formalno nisu počeli: kancelarija glavnog pregovarača, jedan od uslova, nije uspostavljena nakon što je Ustavni sud poništio raniju odluku o imenovanju.

02Oblici društava i registracija: dva entiteta i Brčko Distrikt

Ne postoji jedinstven zakon o privrednim društvima BiH. Primenjuju se Zakon o privrednim društvima FBiH, Zakon o privrednim društvima Republike Srpske i Zakon o preduzećima Brčko Distrikta, a sedište društva određuje koji se zakon primenjuje i koji ga registar upisuje. Sva tri predviđaju ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) i akcionarsko društvo (a.d.).

• FBiH: notarski overen osnivački akt, uplata kapitala, upis kod nadležnog opštinskog ili okružnog privrednog suda (oko 5 dana). Minimalni kapital: d.o.o. 1.000 KM, akcionarsko društvo 50.000 KM.
• Republika Srpska: notarski overen osnivački akt, uplata kapitala, upis preko Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF), koja radi kao jedinstveno šalterski punkt (oko 3 dana). Minimalni kapital: d.o.o. 1 KM, zatvoreno akcionarsko društvo 20.000 KM, otvoreno akcionarsko društvo 50.000 KM.
• Brčko Distrikt: postupak registracije je isti kao u FBiH. Minimalni kapital: d.o.o. 2.000 KM, akcionarsko društvo 15.000 KM.

Nakon registracije društvo otvara bankovni račun, izrađuje pečat i prijavljuje se poreskoj upravi. Strano društvo može da registruje i ogranak po zakonu o privrednim društvima entiteta u kojem želi da posluje.

03Sticanje i preuzimanja

Sticanje se odvija po pravu entiteta u kojem meta ima sedište, a strani kupci imaju isti status kao domaći. Veći projekti često uključuju partnere u državnom vlasništvu. Godine 2022. DRG je savetovao kinesko društvo BNBM u zajedničkom ulaganju vrednom 50 miliona evra u Republici Srpskoj sa Rudnikom i termoelektranom Ugljevik, zavisnim društvom Elektroprivrede Republike Srpske u državnom vlasništvu. BNBM u zajedničkom ulaganju ima 90%, a partner u državnom vlasništvu 10%, a cilj je izgradnja fabrike gips-kartonskih ploča.

Tržišta kapitala rade na nivou entiteta. U januaru 2018. Vlada Republike Srpske stavila je na prodaju manjinske udele u 77 društava na Banjalučkoj berzi.

Intelektualnu svojinu treba obuhvatiti dubinskom analizom. Strano lice može da podnese prijavu za žig ili industrijski dizajn u BiH, ali mora da postupa preko lokalnog zastupnika upisanog u registar koji vodi Institut za intelektualnu svojinu; izuzetak su prijave patenta, pod uslovom da podnosilac navede adresu u BiH za dostavljanje.

Na transakciju se može primeniti kontrola koncentracija. Pogledajte sledeće poglavlje.

04Kontrola koncentracija

Koncentracije na državnom nivou ocenjuje Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (Sarajevo). Nisu pronađene usvojene izmene Zakona o konkurenciji; radna grupa za izmene postoji od 2020.

• Rok: 15 dana od zaključenja ugovora ili drugog pokretača. Sprovođenje je zabranjeno do odobrenja.
• Faza I: 30 dana od dana kada Vijeće potvrdi da je prijava potpuna. Faza II: tri meseca od otvaranja detaljnog ispitivanja, u izuzetnim slučajevima produženje za još tri meseca.
• Taksa za fazu I: približno 3.500 evra prema našem vodiču iz 2026. (stariji izvor navodi 2.300 evra).
• Kazne: do 10% ukupnog godišnjeg prihoda i za neprijavljivanje i za kršenje obaveze prekida. Ne postoji skraćeni postupak.

05Radni odnosi i radne dozvole za strance

Radno pravo donose posebno FBiH, Republika Srpska i Brčko Distrikt, pa ugovori o radu, prestanak radnog odnosa i doprinosi zavise od sedišta poslodavca. Porez na dohodak i doprinosi za socijalno osiguranje takođe se određuju na nivou entiteta.

Stranac treba radnu dozvolu koju na zahtev poslodavca izdaje nadležni organ entiteta ili Brčko Distrikta u kojem poslodavac ima sedište, za određeno radno mesto, sa važenjem najviše godinu dana. Savet ministara određuje godišnju kvotu radnih dozvola raspoređenu na FBiH, Republiku Srpsku i Brčko Distrikt; za 2026. navodi se 7.427 dozvola. Stranac treba i privremeni boravak koji izdaje Služba za poslove sa strancima.

Predstavnički dom FBiH je 12. marta 2026. odobrio izmene Zakona o zapošljavanju stranaca kojima bi se pojednostavilo zapošljavanje u deficitarnim zanimanjima. Treba potvrditi da li su izmene okončane i objavljene.

06Nekretnine

Stvarno pravo se uređuje posebno u FBiH, Republici Srpskoj i Brčko Distriktu. U sva tri strano lice stiče pravo svojine na nepokretnostima pod uslovom reciprociteta, osim nasleđivanjem. Reciprocitet se pretpostavlja, a federalno ministarstvo pravde svake godine, najkasnije do 31. januara, objavljuje spisak država sa kojima reciprocitet ne postoji.

Poljoprivredno zemljište se tretira drugačije: u FBiH i Brčko Distriktu strana fizička lica mogu steći obradivo zemljište samo nasleđivanjem, dok u Republici Srpskoj strana lica mogu biti vlasnici obradivog zemljišta uz poštovanje reciprociteta. Strani investitor može da izbegne pitanje reciprociteta osnivanjem lokalnog društva, koje može biti u potpunom stranom vlasništvu, i kupovinom nepokretnosti preko njega.

Porezi na nepokretnosti se razlikuju po entitetima. Porez na promet nepokretnosti postoji samo u FBiH, gde ga određuju kantoni, uz navedene stope do 5%. Stope poreza na imovinu određuju entiteti i Brčko Distrikt.

07Osnove oporezivanja

Porez na dodatu vrednost uređen je na državnom nivou, a administrira ga Uprava za indirektno oporezivanje. Opšta stopa je 17% na celoj teritoriji BiH. Ovu stopu navode prečišćeni tekst Zakona o porezu na dodatu vrijednost i sajt Uprave.

Porez na dobit određuju entiteti i Brčko Distrikt, a stopa je trenutno 10% u sva tri: Zakon o porezu na dobit FBiH, Zakon o porezu na dobit Republike Srpske i propis Brčko Distrikta. U FBiH porez po odbitku iznosi 10%, a dividende koje se isplaćuju nerezidentima oporezuju se po stopi od 5%, osim ako ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ne predviđa drugačije. U Republici Srpskoj standardna stopa poreza po odbitku iznosi 10%.

Porez na dohodak, doprinosi za socijalno osiguranje i porezi na imovinu takođe su u nadležnosti entiteta i nisu obuhvaćeni ovim pregledom. Svaki entitet ima svoju poresku upravu, a Brčko Distrikt ima Direkciju za finansije.

08Zaštita podataka o ličnosti

BiH ima novi Zakon o zaštiti ličnih podataka, objavljen u Službenom glasniku BiH br. 12/25 od 28. februara 2025. Stupio je na snagu 8. marta 2025, a primenjuje se od 4. oktobra 2025, čime je zamenio zakon iz 2006. Sledi GDPR i Direktivu (EU) 2016/680, a na državnom nivou ga sprovodi Agencija za zaštitu ličnih podataka u BiH.

Zakon se primenjuje i na rukovaoce van BiH koji nude robu ili usluge licima u BiH ili prate njihovo ponašanje. Uređuje načela i pravne osnove obrade, prava lica, obaveze rukovaoca i obrađivača i prenos podataka van BiH.

Izvori navode različite iznose najviših kazni, pa iznos ovde ne navodimo. Privredna društva koja imaju klijente u EU mogu spadati i pod Akt EU o podacima (EU Data Act), kako objašnjavamo u našem vodiču.

09Sporovi i izvršenje

Sudski postupci mogu trajati više godina i stvarati troškove, pa poverioci često preferiraju poravnanje. Prema Zakonu o parničnom postupku FBiH, sudsko poravnanje može se zaključiti u bilo kom trenutku do okončanja postupka i ima snagu izvršnog naslova. Poravnanje zaključeno pred notarom takođe može biti izvršni naslov. Sudsko poravnanje zaključeno u zabludi ili pod prinudom ili prevarom može se pobijati tužbom u roku od tri meseca od saznanja za razloge, a najkasnije pet godina od zaključenja.

Prema našoj analizi iz 2020, zakonska zatezna kamata u FBiH smanjena je sa 12% na 10% godišnje, a zatezna kamata ne može biti veća od glavnice. Treba potvrditi da li je stopa u međuvremenu menjana.

Prava intelektualne svojine ostvaruju se u sudskom postupku, uključujući zahteve za naknadu štete zbog povrede autorskog prava. BiH je strana ugovornica Njujorške konvencije iz 1958. o stranim arbitražnim odlukama, po osnovu sukcesije; uložene rezerve treba proveriti u svakom slučaju.

10Kako DRG radi u Bosni i Hercegovini

DRG ima korespondentsku kancelariju u Bosni i Hercegovini, uspostavljenu kroz saradnju sa Advokatskom kancelarijom Bojan Peulić iz Banjaluke. G. Peulić i njegov tim pokrivaju celu teritoriju BiH: Republiku Srpsku, Federaciju BiH i Brčko Distrikt. G. Peulić je nezavisni advokat u Banjaluci koji sarađuje sa DRG u skladu sa važećim pravilima Advokatske komore.

U svom radu mogu da se oslone na kapacitete, stručnost i iskustvo glavne kancelarije DRG u Beogradu, kako bi se i složeni projekti u BiH mogli okončati. G. Peulić je bio član tima DRG na zajedničkom ulaganju kompanije BNBM vrednom 50 miliona evra u Republici Srpskoj.

Kontakt: bosnia@doklestic.law. IFLR1000 rangira DRG u Bosni i Hercegovini, pored Srbije i Crne Gore.