Question 1

Može li strano pravno ili fizičko lice da bude vlasnik društva u Srbiji?

Accepted Answer

Da. Prema Zakonu o privrednim društvima član društva može biti fizičko ili pravno lice, domaće ili strano, a društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) može imati jednog člana. Zakon o privrednim društvima je više puta menjan, poslednji put "Sl. glasnik RS", br. 19/2025, pa pre svakog strukturiranja treba proveriti prečišćen tekst.

Question 2

Da li strani investitor treba da osnuje zavisno društvo ili ogranak?

Accepted Answer

Ogranak je posebna organizaciona jedinica stranog društva, a ne posebno pravno lice, pa strano društvo odgovara neograničeno za obaveze ogranka. DOO je posebno pravno lice. Izbor zato pre svega zavisi od izloženosti odgovornosti i od toga kako grupa želi da posluje lokalno, i treba ga sagledati zajedno sa poreskim savetnicima.

Question 3

Šta je potrebno za registraciju ogranka stranog društva?

Accepted Answer

Prema uputstvu Agencije za privredne registre potrebni su odluka nadležnog organa stranog društva o osnivanju ogranka, izvod iz registra države sedišta sa prevodom overenim od strane sudskog tumača, dokaz o računima preko kojih društvo posluje i overena izjava ovlašćenog zastupnika društva da preuzima odgovornost za obaveze ogranka. Prijava se može podneti u papirnom ili elektronskom obliku. Strana dokumenta moraju biti i propisno overena, a tačan oblik overe treba potvrditi u Agenciji pre podnošenja. Naš korporativni tim savetuje o osnivanju društava i o strukturiranju i zaštiti stranih ulaganja.

Question 4

Ako kupujem imovinu, a ne udele ili akcije, da li izbegavam dugove prodavca?

Accepted Answer

Ne automatski. Prema članu 452 Zakona o obligacionim odnosima, lice na koje se prenese imovina (ili njen deo) odgovara za dugove koji se odnose na tu imovinu solidarno sa ranijim imaocem, do visine vrednosti primljene imovine, a odredba ugovora koja tu odgovornost isključuje nema dejstva prema poveriocima. Hipoteke, zaloge i druga opterećenja po pravilu ostaju na imovini i posle prenosa.

Question 5

Da li zaposleni automatski prelaze u kupovini imovine?

Accepted Answer

Srbija nije članica EU, pa se Direktiva EU o prenosu preduzeća ne primenjuje. Naša analiza iz 2021. pokazala je da pravila Zakona o radu o promeni poslodavca po pravilu ne obuhvataju prodaju imovine u kojoj zaposleni rade, pa se prelazak zaposlenih obično uređuje ugovorom. Pošto je Zakon o radu u međuvremenu menjan, važeća pravila treba proveriti za svaku transakciju.

Question 6

Kada je za kupoprodaju potrebna saglasnost skupštine društva prodavca?

Accepted Answer

Ako društvo stiče imovinu ili raspolaže imovinom čija je kupovna, prodajna ili tržišna vrednost 30 odsto ili više knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine iz poslednjeg godišnjeg bilansa, transakciju mora da odobri skupština. Takva odluka po pravilu daje manjinskim akcionarima koji su glasali protiv pravo na otkup. Pravilo potiče iz Zakona o privrednim društvima, čiji važeći prečišćen tekst treba proveriti.

Question 7

Može li strano pravno ili fizičko lice da kupi nekretninu u Srbiji?

Accepted Answer

Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa strana fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost u Srbiji mogu pod uslovom uzajamnosti da steknu pravo svojine na nepokretnostima potrebnim za tu delatnost, a strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Srbiji može pod uslovom uzajamnosti da stekne stan ili stambenu zgradu kao i državljani Srbije. Uzajamnost znači da državljani i privredna društva Srbije mogu da steknu nekretninu u matičnoj državi investitora. U praksi se ograničenje često zaobilazi sticanjem nekretnine preko domaćeg društva. Naši korporativni tim i tim za nekretnine rade na transakcijama sticanja udela i imovine i na transakcijama sa nekretninama.

Question 8

Mogu li strane da izaberu strano pravo i strani sud ili arbitražu?

Accepted Answer

Načelno, kada ugovor ima strani element, strane mogu da izaberu strano pravo i strani sud ili arbitražu. Postoje ograničenja: prema našoj analizi iz 2021. na ugovore o nekretninama u Srbiji uvek se primenjuje srpsko pravo, a srpski sudovi imaju isključivu nadležnost u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nekretninama u Srbiji i o njihovom zakupu. Zakon o arbitraži ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006), rađen po uzoru na UNCITRAL model zakon, uređuje arbitražu sa sedištem u Srbiji i izvršenje odluka pred domaćim sudovima.

Question 9

Da li je stranom državljaninu potrebna dozvola za rad u Srbiji?

Accepted Answer

Da. Od izmena Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca iz 2023. (na snazi od 4. avgusta 2023, uz najvažnije promene od 1. februara 2024) boravak po osnovu rada obuhvaćen je jedinstvenom dozvolom za privremeni boravak i rad, koja se izdaje na najviše 36 meseci. Time je zamenjen raniji sistem posebne dozvole za rad i posebne dozvole za boravak, opisan u našim tekstovima iz 2016. i 2018. Naš tim za radno pravo pomaže klijentima u pribavljanju dozvola za boravak i rad.

Question 10

Ko podnosi zahtev za jedinstvenu dozvolu i da li je test tržišta rada i dalje obavezan?

Accepted Answer

Zahtev može elektronski da podnese strani državljanin ili poslodavac. Kada se boravak zasniva na ugovoru o radu prema Zakonu o radu, poslodavac prvo mora da pokrene test tržišta rada, a Nacionalna služba za zapošljavanje dostavlja izveštaj u roku od četiri dana od zahteva (pravilo iz 2018. bilo je 10 dana). Vlada može pojedine kategorije stranaca, na primer deficitarna zanimanja, da izuzme od testa, a Ministarstvo unutrašnjih poslova mora da odluči u roku od 15 dana od podnošenja potpunog zahteva.

Question 11

Ko je stvarni vlasnik i da li ga treba upisati u registar?

Accepted Answer

Da. Prema Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ("Sl. glasnik RS", br. 19/2025, 51/2025 i 60/2025), koji se primenjuje od 1. oktobra 2025, stvarni vlasnik je fizičko lice koje ima 25 odsto ili više udela, akcija ili glasačkih prava ili preovlađujući uticaj na vođenje poslova, uz dodatne osnove poput finansiranja i trust struktura. Registrovani subjekti moraju da upišu stvarnog vlasnika u evidenciju koju vodi Agencija za privredne registre i da čuvaju dokumentaciju deset godina.

Question 12

Šta je novi zakon promenio i koji su rokovi i kazne?

Accepted Answer

Od 1. oktobra 2025. u evidenciji se nalaze i dokumenta na kojima se zasniva stvarno vlasništvo i, za stranog stvarnog vlasnika, kopija pasoša ili strane lične karte, koje postavlja zakonski zastupnik pomoću kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Postojeći subjekti morali su da se usklade do 30. novembra 2025, a promene se upisuju u roku od 30 dana. Kazne su od 500.000 do 2.000.000 dinara za subjekt i od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice. Nije potpuno jasno da li strana dokumenta zahtevaju apostil ili punu legalizaciju i prevod na srpski, pa predlažemo da se postavljaju ista dokumenta koja su data banci u okviru procedure upoznavanja klijenta (KYC).

Question 13

Da li će banka u Srbiji tražiti podatke o vlasničkoj strukturi?

Accepted Answer

Da, u praksi banka utvrđuje stvarnog vlasnika prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je od 1. aprila 2018. zamenio zakon iz 2009. i od tada je menjan (poslednja izmena "Sl. glasnik RS", br. 19/2025, na snazi od 14. marta 2025). Dokumenta data u toj KYC proceduri su ista koja se investitorima savetuje da koriste za evidenciju stvarnih vlasnika. Naši timovi za usklađenost i radno pravo savetuju i o usklađenosti sa propisima o zaštiti podataka.

Question 14

Da li Srbija ima pravila o zaštiti podataka slična GDPR-u?

Accepted Answer

Da. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018), koji se primenjuje od 22. avgusta 2019, u velikoj meri je usklađen sa GDPR-om. Nacrt novog zakona objavljen je na javnu raspravu 2026, ali nije usvojen, pa se i dalje primenjuje zakon iz 2018. Zasebno, sam GDPR može da se primenjuje i na kompaniju van EU koja nudi robu ili usluge licima u EU ili prati njihovo ponašanje u EU.

Question 15

Kada je transakciju potrebno prijaviti srpskom organu za zaštitu konkurencije?

Accepted Answer

Koncentraciju je potrebno prijaviti Komisiji za zaštitu konkurencije ako ukupan godišnji prihod učesnika na svetskom nivou prelazi 100 miliona evra, a najmanje jedan učesnik ima prihod u Srbiji veći od 10 miliona evra, ili ako ukupan prihod u Srbiji prelazi 20 miliona evra, a najmanje dva učesnika imaju prihod u Srbiji veći od po 1 milion evra. Ovi pragovi potiču iz 2009. i 2026. su nepromenjeni. Zato i transakcija između dva strana društva može podlegati prijavi, a kupovina imovine može da zahteva prijavu kao i kupovina udela. Naš tim za konkurenciju pripremio je desetine prijava koncentracija u regionu.

Question 16

Koji su rok, obaveza odlaganja sprovođenja, taksa i trajanje postupka?

Accepted Answer

Prijava se podnosi u roku od 15 dana od najranijeg od događaja: potpisivanja ugovora, objavljivanja javne ponude ili sticanja kontrole, a transakcija se ne sme sprovesti pre odobrenja. Taksa iznosi 0,03 odsto ukupnog prihoda učesnika u prvoj fazi (najviše 25.000 evra) i 0,07 odsto u drugoj fazi (najviše 50.000 evra). Prva faza traje mesec dana od potpune prijave, uz automatsko odobrenje ako odluka ne bude doneta, a druga do četiri meseca. Sprovođenje pre odobrenja (gun-jumping) može se kazniti do 10 odsto prihoda učinioca ostvarenog u Srbiji.

Question 17

Postoji li brz način da se proveri da li je prijava potrebna na Zapadnom Balkanu?

Accepted Answer

Da. Naša besplatna aplikacija Merger Control in the Balkans proverava da li transakcija povlači obavezu prijave u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji i sadrži kratak vodič za svaku jurisdikciju. Pragovi i takse se menjaju, jer su u Crnoj Gori nova pravila o kontroli koncentracija stupila na snagu u aprilu 2026, pa rezultat treba potvrditi prema važećim pravilima.

Question 18

Da li je elektronski potpis pravno obavezujući u Srbiji?

Accepted Answer

Da, u granicama zakona. Prema Zakonu o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 94/2017 i 52/2021), usklađenom sa EU uredbom eIDAS, elektronskom potpisu se ne može osporiti punovažnost samo zato što je u elektronskom obliku, a kvalifikovani elektronski potpis ima isto pravno dejstvo kao svojeručni. Ugovori koji moraju biti overeni ili solemnizovani na ovaj način ne mogu se sačiniti.

Question 19

Mogu li da zaključim posao jednostavnim e-potpisom, na primer DocuSign ili Adobe Sign?

Accepted Answer

Za ugovore za koje nije propisana forma i koji nose mali rizik, na primer ponude, ugovore o poverljivosti ili interne odluke, jednostavan e-potpis je po pravilu prihvatljiv, ali lice koje se na njega poziva snosi teret dokazivanja njegove autentičnosti. Za dokumenta veće vrednosti ili složenija dokumenta savetujemo pisanu formu ili kvalifikovani elektronski potpis. Naša analiza iz 2022. pokazala je i da je praksa potpisivanja elektronskim potpisom u Srbiji još nerazvijena, pa strane treba da budu oprezne.

Question 20

Da li je trgovina kriptovalutama legalna u Srbiji?

Accepted Answer

Da, uređena je Zakonom o digitalnoj imovini ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020), koji se primenjuje od juna 2021. Fizička i pravna lica mogu da poseduju digitalnu imovinu i trguju njome bez dozvole, ali za pružanje usluga u vezi sa njom potrebna je licenca: Narodne banke Srbije za virtuelne valute i Komisije za hartije od vrednosti za digitalne tokene. Pružanje usluga u vezi sa virtuelnim valutama bez licence je zabranjeno i predstavlja krivično delo.

Question 21

Postoji li poreski podsticaj za ulaganje u srpske startape?

Accepted Answer

Da. Društvo koje ulaže u kapital kvalifikovanog inovativnog startapa može da ostvari poreski kredit u iznosu od 30 odsto uloženog iznosa. Startap mora biti mlađi od tri godine, sa godišnjim prihodom do 500 miliona dinara, i ne sme da isplaćuje dividende tri godine nakon ulaganja, a investitor mora da posluje najmanje tri godine, ne sme ranije da ima više od 25 odsto i mora da zadrži ulaganje tri godine. Kredit je ograničen na 100 miliona dinara po startapu i 50 miliona dinara godišnje ukupno, a neiskorišćeni deo može da se prenosi pet godina.

Question 22

Kakvi novčani podsticaji postoje za direktna strana ulaganja?

Accepted Answer

Podsticaji su trenutno uređeni Uredbom o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja ("Sl. glasnik RS", br. 1/2019, 39/2023 i 43/2023), koja je zamenila uredbe opisane u našim tekstovima iz 2016. i 2018. Uredba je usmerena na proizvodnju i servisne centre, dozvoljava stranom investitoru da se prijavi preko društva u Srbiji, a izmenama iz 2023. uvedeni su viši minimalni iznos ulaganja i ograničenje podsticaja u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći. Naši raniji tekstovi o subvencijama u hotelskom sektoru i banjskom turizmu odnose se na posebne uredbe čiji trenutni status treba proveriti.

Question 23

Može li srpsko DOO da zaposlenima da pravo da steknu udeo?

Accepted Answer

Da. Od 1. aprila 2020. Zakon o privrednim društvima dozvoljava DOO da bez naknade stekne rezervisani sopstveni udeo od članova koji su glasali za tu odluku, radi izdavanja finansijskog instrumenta, prava na sticanje udela. Rezervisani udeli ne mogu da pređu 40 odsto osnovnog kapitala, ne daju pravo glasa ni pravo na dobit i upisuju se u Agenciji za privredne registre, a pravo na sticanje udela upisuje se u Centralnom registru hartija od vrednosti. Ovo je pre svega zanimljivo tehnološkim startapima.

Najčešća pitanja stranih investitora u Srbiji

01Osnivanje društva ili ogranka